Јавно купатило - Историјат

И поред чињенице да се Обреновац и буквално налазио на три реке: Сави, Колубари и Тамнави, његови житељи су напросто вапили за квалитетном водом за пиће. Та чињеница је „погурала“ Тимотија Новаковића 1898. године, тадашњег председника обреновачке општине, да започне копање артешког бунара у самом центру места.

Прва бањска бушотина Б1, избушена је 1898. године. Температура воде била је 21.5°Ц. Налазила се у строгом центру града, поред данашње чесме на Градском тргу. Њена дубина је износила 176 метара.

Нажалост, радост Обреновчана је кратко трајала. Одмах је било очигледно да вода заудара на сумпор. На срећу, градоначелника Новаковића није напуштао оптимизам, већ позива, у то време чувеног и цењеног хемичара др Марка Лека, да помогне Обреновцу и изврши хемијску анализу воде тек отворене бушотине.

У први мах и сам др Леко је веровао да се ради о најобичнијој минералној води, каквих је у Србији, у то време, било сијасет. Међутим, већ након првих анализа, био је напросто одушевљен:

- Обреновац је срећно место. Овде ће бити бања боља од многих чувених бања у Немачкој!

Те године и Главни санитетски савет, којег су чинили, председник Јован Данић, те чланови, Гођевац Св. Атанасијевић, Ј.М. Жујовић, Д.Т. Никола Јевић, Војин М. Суботић млађи, те деловођа Ј.Ј. Јовановић на седници од 10. децембра 1899. године протоколом број Но 13163, огласио је воду за минералну.

По мишљењу компетентних, ова вода лечи од хрончног катара стомака и црева; катара жучног канала; сипње; отока јетре; шуљева; хроничног реуматизма; подгаре; извесне врсте кожних болести; - тровања металима и живом, а може се с коришћу употребити и код прележаног сифилиса шкрофулозе, јер према извршеној анализи, садржи и извесну количину Јода.

Годину дана касније, 1900. године, угледни обреновчанин, Ђурађ Марковић поклонио је свој објекат у Главној улици, Обреновцу за потребе Варошког купатила.

Због смањене издашности прве бушотине 1928. године је избушена бушотина Б2, чија је дубина била 185 м, а температура воде 22°Ц, физичко-хемијски састав је био идентичан минералној води из бушотине Б1.

Бушотина Б3 је избушена 1958. године. Дубина јој је била 184 м, а температура 22°Ц, физичко-хемијски састав идентичан претходном.